ПОТПИСАН МЕМОРАНДУМ О ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ ОКВИРНОГ СПОРАЗУМА КОЈИ СЕ ОДНОСИ НА УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ
Донацијом Европе изградиће се регонална депонија у Североисточном регону. Министар животне средине и просторног планирања Садула Дураки и градоначелник Куманова данас су потписали Мемораднум за имплементацију Оквирног споразума између Владе и Комисије Европских заједница о процедурама за финансијску помоћ Уније Републици Македонији. Меморандум представља прелазну фазу до потписивања уговора за реализацију пет пројеката који се односе на интегрисани систем региналног управљања са отпадом, са циљем заштите животне средине.
-Ове активности ће допринети побољшању стандарда управљања са отпадом у североисточном региону, решавању проблема са неправилним одлагањем отпада општинских и основних дивљих депонија, које би требало одмах да се затворе или да се техничи оспособе по стандардима који су утврђени законом, изјавио је Садула Дураки
-Ови пројекти се односе на: Набављање возила и контејнера за ова два региона, затим на затварање нестандардних депонија, ту такође спадају и пројекти који се односе на надзор реализације ових пројеката, као и формирање регионалне депоније која би обухватила ова две регије – изјавила је Ана Каранфиловска Мазневска
Председник североисточног региона, Зоран Дамјановски, поручује да ће ови пројекти значити повећање цене отпада коју плаћају грађани, због чега ће затражити сагласност од савета општине Куманово, а преко дебата ће обавестити локалне заједнице и грађанска удружења, чије ће мишљење уважити.
-Овај пројекат који финансира Комисија Европских заједница како би подржала развој Македоније и вреди 30 милиона евра, изјавио је Зоран Дамјановски, градоначелник Куманова и председник Североисточног региона
-Североисточни регион, заједно са источним регионом биће лидери у држави што се тиче модерних и савремених стандарда за управљање са отпадом, што се односи на сакупљање отпада, прераду, селекцију, као и то да ће се будуће – управљање са отпадом одвијати у складу са најсавременијим европским директивама, чиме ћемо допринети заштити животне средине и унапређивању здравља и чистог ваздуха, изјавила је Атина Мургашанска, СИПР
Министарство за животну средину истиче да би требало расписати тендер који ће се односити на набавку контејнера и возила за оба региона до септембра, до када ће се већ и договорити почетак реализације пројекта.
ПОЧЕЛА САРАДЊА ИЗМЕЂУ КУМАНОВА И ГЊИЛАНА У ЦИЉУ ПРОЈЕКТА О ПОГРАНИЧНОЈ САРАДЊИ
Куманово и Гњилане развиће пограничну сарадњу између Македоније и Косова преко ИПАРД – а. Оба градоначелника су најавили апликацију пројекта који се односи на развој Грин маркета, односно зелене пијаце, што је идеја градоначелника Гњилана, Љутвија Хазирија.
Њихова идеја такође одговара и нашим потребама. Ви знате да смо пре две године и ми аплицирали са таквим пројектом који се односио на бугарско – македонску пограничну сарадњу, када смо добили референце улазне компоненте у зони избора и сада смо на листи чекања, међутим тај пројекат стагнира већ годину и по. Обновићемо овај пројекат и надамо се да ће овог пута проћи, будући да је интерес двеју страна једнак, што значи да ће обе стране учествовати са по 200 хиљада евра, односно са партиципацијом од 40% од стране локалних заједница, у зависности од потраживања – рекао је Дамјановски
Као што је истакао градоначелник Дамјановски, најпре ће се обновити кровна конструкција зелене пијаце и одводњавање и уколико је могуће обавиће се партерно сређивање.
-Све ово одиграће се у неколико фаза, док се почетна односи на саму сарадњу. Када остваримо први део, ангажоваћемо се на проширење пројекта, тежићемо да имамо једну модерну зелену пијацу, која ће дефинитивно бити на услузи грађанима. – рекао је Дамјановски
Градоначелник Гњилана, Љутви Хазири, чије је порекло из Куманова, каже да му рад на овом пројекту, који ће донети добро и општини Куманово и општини Гњилане, представља велико задовољство.
Ускоро ћемо аплицирати на Грин маркет пројекту, који се односи на модернизацију пијаце и услуга, док у истом моменту радимо на томе да фармери из ових општина посете пијаце Гњилана како би продавали своје производе. Сарађиваћемо и на другим пројектима, зато што је Гњилане члан европске мреже општина и градова Европске заједнице у којој ми аплицирамо на другим фондовима. Куманово је први и најбољи партнер у овом пројекту и надам се да ћемо радити и на другим, заједничким пројектима – изјавио је Хазири.
Као што су истакли обојица градоначелника, у наредном периоду очекује се да ће Министарства унутрашњих и спољашних послова активно радити на успостављању граничног прелаза Белановце – Станчић, што неће побољшати само комуникацију између ових општина, већ и између Македоније и Косова.
ЗАВРШЕНА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА “КАРПИНО”
Уз свечану манифестацију завршило се 15-то издање ликовне колоније „Карпино“ која је обогатила уметнички фонд Куманова са 40 дела уметника целог Балкана.
На овој колонији, која је трајала недељу дана, учествовали су уметници из Македоније, Србије, Бугарске, Пољске, Босне и Херцеговине, који су боравили и стварали у манастиру.
Користили су разне технике, почев од колажа, уља на платну, акрила на платну са комбинованим техникама, неки од уметника су размењивали идеје, због чега и постоје ове колоније. Највећи део посвећен је слободним темама. У недељу, када смо посетили манастир Карпино, део уметника радио је на осликавању звона и манастирског комплекса. – изјавио је Зоран Павловски, председник Мултимедијалног центра Карпино
Нова искуства и доста позитивних успомена – је оно што ће понети уметници са колоније, где су и оставили део својих уметничких дела.
Ово је тема којом се бавим дужи временски период, могу рећи да ово представља надовезивање на прошлогодишњу изложбу, која се десила у Чифте Амаму у Скопљу, а тема је била о идентитетима, што је доста актелно у последње време. Радим са различитим техникама, комбинјем технике и материјале, радим акрил са цртежом, уље на платну, аплицирам текстуре на платну. Могу рећи да се овде осећам предивно у кругуу драгих колега, које нисам видео годинама- рекао је Страхил Петровски.
Радио сам техником уље на платну и насликао 4 слика. Сликао сам нешто своје, нешто што радим иначе и нешто што сам радио одавно, па сам се томе поново вратио. Инспирациа је покретачка енергија, која вас вуче, односно нешто што вас тера стално да радите, ја од нечега волим да направим нешто. Био сам много мали када сам први пут узео четку у руке, чиме сам умео да се занимам све време, једноставно, рађате се с тим – изјавио је Братислав Хедјешин.
Први пт сам у Куманову, ја сам професор на ниверзитет и желим да експериментишем, а мене ова колонија представља преживљавање у коме мог унаправити експерименте, где се могу срести са новим и различитим ауторима, идејама и инспиративним емоцијама овог места, што представља повод да урадим свој посао. Овајј сусрет је испунио моја очекивања, а ово место ме је инспирисало на уметничко стварање. – рекла је Емилија Очкова Димитрова
Завршна манифестација је била обогаћена рецитацијама актера Горана Илића и актерком Кети Дончевском Илић
ПРИВАТНИ ЛЕКАРИ ИЗ КУМАНОВА ОБРАТИЛИ СЕ НОВОМ МИНИСТРУ ЗДРАВЉА ТАРАВАРИЈУ – КАКО БИ СЕ ПОБОЉШАЛИ УСЛОВИ ЗДРАВСТВА
Уместо на име матичног лекара, евиденцију пацијената би требало водити на приватну здравствену установу, лекове делити на комад, као и да отпочне функционисање електронског рецепта и упута – су неки од захтева које имају приватни лекари Куманова. Ове захтеве је Фатимир Асани, координатор Удружења приватних лекара Куманова, доставио новом министру здравља – Арабену Тараварију. У писму, намењеном министру, наводи се да се хиљаду доктора надају да ће повратити изгубљено достојанство у професионалном и моралном смислу.
-Већ 10 година наш захтев је да се сви пацијенти поново регистрирају у здравственој установи, као и да лиценца доктора важи и за здравствену установу. Из разлога што много лекара одлази на специјализацију у иностраство – велики број пацијената остаје без породичног лекара који не могу бити приљени ни у болницама, као ни у секундарном, ни у терцијарном здравству, а код њиховог поновног регистрирања се троши 20 минута, уместо да се посвети пажња доношењу дијагнозе или издавању лекова, и оно најважније, што недостаје у Македонији је недовољно времена за едукацију пацијената.
Један од сегмената захтева лекара, јесте издавање лекова, односно да се лекови издају на комад, јер је сваком пацијенту неопходна месечна доза. На овај начин ће се смањити њихове непотребне посете изабраном лекару, као и стално одлажење у апотеке.
-Овај захтев се односи на то да је потребно повећети број таблета у паковању или дозволити да се издају више рецепата, како пацијент не би поново након пар дана одлазио код изабраног лекара и у апотеку и губио драгоцено време. Трећи захтев односи се на име лека, односно неопходно је писати осим генеричког назива лека и фабрички, јер се дешава да пацијенти ове лекове већ имају код куће, а да нису свесни тога. На пример дешава се да пацијент под једним генеричким називом има код куће 5 – 6 лекова као што су, рецимо – аспирин, кардиопирин и андол, и сва три их узима, што је фатална грешка, која може довести до крварења, болова у желуцу и других проблема са органима.
Приватни лекари из Куманова сматрају да папир који се користио у досадашњој пракси значи само додатне трошкове, што би се лако могло заменити електронским упутом и рецептом. Они наводе да се ова пракса примењује у много држава у свету.
– Такође, ми тражимо да престану казне докторима због повећања квоте. Од 300 денара на 550, зато што имамо квоту колико можемо написати рецепата за лекове, антибиотике или неантибиотике, међутим, ако премашимо годишњу суму, долазе нам велике казне из здравственог фонда, док ми за то нисмо криви, нити би могли рећи пацијентима да им не можемо издати рецепт јер нам је квота пуна. Будући да у се здравсту никада унапред не зна како ће се ситуација одвијати, нико, са сигурношћу, не може годину планирати унапред.
Кумановски лекари се надају да ће ове измене допринети побољшању здравства у држави, као и да ће грађани добијати брзу и квалитетну услугу.
ЦРКВА “СВЕТИ ЂОРЂЕ” У СТАРОМ НАГОРИЧАНУ
Црква Свети Ђорђе се налази у селу Старо Нагоричане, 13 км источно од Куманова, на падинама Козјака. Провобитну цркву, која потиче из 1071. године је изградио византијски цар Роман IV Диоген. Као једну од многобројних задужбина, краљ Милутин је цркву у потпуности обновио 1313. године, у славу своје победе над Турцима.
Ова црква има основу издуженог уписаног крста, пошто је оригинална грађевина била издужена базилика, покривена са пет купола, а подигнута је од опеке и камена.
Како сведоче истраживања, цркву Св.Ђорђе су радили исти мајстори који су за краља Милана на старој основи подигли нову цркву Богородице Љевишке у Призрену. Посебну драж ове цркве чине иконе, које су рађене специфичном техником al fresco – директно на малтеру, што је чини јединственом међу српским црквама. Рађена је у вардарском стилу.
Легенда каже да је у цркви сахрањен бугарски цар Михајло III Шишман, који је 1330. године погинуо у Битци код Велбузда.
Фреске цркве Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, као и већину осталих храмова, односно задужбина, краља Милутина, извели су дворски мајстори Михајло и Евтихије, и то су њихови најбољи радови. Ове фреске имају сличности са украшавањем Грачанице и Богородице Љевишке, док се игуман Венијамин старао да намере краља Милутина о изградњи светиње буду остварене.
Краљ Милутин представљен је са моделом цркве у рукама на фресци која га доста верно приказује. Свака задужбинна краља Милутина има архитектонске и сликарске вредности, као и то да су ктиторске сцене увек другачије. У Грачаници, анђели по благослову Христа владару приносе круну, док у Нагоричану, Свети Ђорђе дарује краљу мач, као захвалност за принету задужбину. Овај гест се везује за победу над Турцима, о чему сведочи уклесани натпис у камену. Било да је црква била подигнута као испуњење завета датог пред битку, било у знак захвалности због победе, краљ Милутин је овде приказан у тријумфу. Поред ктиторског пара, у оквиру ктиторске композиције, представљени су и свети цар Константин и његова мајка Јелена, такође представљени су и свети ратници који су страдали за бранећи веру.
Црква Светог Ђорђа је са спољне стране украшена шарањем опека, а по богтству орнаментике истичу се два троделна прозора на јужном и свереном темену уписаног крста, као и дводелни прозор изнад улаза, чији је стуб изувијан у чвор. Изнад улазних врата, на великом каменом надвратнику, налази се уклесан Милутинов ктиторски натпис.
Физичка и правна лица на црној листи УЈП-а
Управа јавних прихода Републике Македоније је поново објавила нову листу за физичка и правна лица која имају највеће дугове према држави, а на њој се налази неколико кумановских имена.
Први на врху, односно на 16. позицији је Бајруш Сејдину. Он је дужан Управи за јавне приходе невероватних 112 милиона денара, односно 1,8 милиона евра.
Одмах након Сејдину, на 17. месту је Јавно предузеће Чистоћа и зеленило. Дуг ове комуналне компаније је више од 106 милиона денара, односно 1, 7 милиона евра.
Нешто више од 54 милиона денара, односно 880 хиљада евра, је дужна и компанија Хуљуси комерц, која је смештена у селу Черкезе.
Што се тиче физичких лица са највећим дугом, први је Јосевски Звонко, који Управи за јавне приходе није исплатио 46 милиона денара, односно више од 752 хиљаде евра. Ту је и Ђорђиески Мартин, који је Управи дужан 20 милиона денара. Са значајно мањим дугом, на листи је и Тодоровски Бобан, чији је дуг 100.000 евра, док су лица Дамјановки Благоја и Драган Георгијев дућни испод 50. 000 евра.
Компанија “Жито Фарм Горан” Куманово не заостаје много. Ова фирма је Управи за јавне приходе дужна више од 25,6 милиона денара.
„Искра Кен“ Куманово, налази се на 19. месту са дугом у висини од 280 хиљада евра. Дуг од више од 210 хиљада евра има и „Алми Петрол“ Куманово.
Грађевинска компанија „Иска Стил Констракшн“ дужна је више од 12 милиона денара, док је милион мање дужна фирма “Астроида 99 Параскева”.
Међутим, нису дужне само приватне фирме и физичка лица. На листи је и Јавно предузеће “Македонске шуме” – Шумска привреда Куманово са више од милион денара.
Листа оних који су дужни Управи за јавне приходе садржи више од 4. 500 физичких и правних лица у осмом по реду јавно објављеном извештају ове институције.
